Šta mladi misle o životnom osiguranju? Iznenadićete se!

Mladi

Mladi razmišljaju o životnom osiguranju

Nove generacije su suočene sa problemom koji im ili nije poznat, ili ga ne razumeju. Najgore od svega jeste da ni njihovi roditelji većinom ne znaju za njega, niti znaju kako da ga reše.

Radi se o problemu vezanome za penzioni (PIO) fond i njihovu buduću penziju.

Nije sve tako crno kao što izgleda

Na sve više mesta možemo da pročitamo, ili da čujemo o nezainteresovanosti mladih, očaju, nedostatku entuzijazma, pesimizmu… Moram Vam reći da moje mišljenje nije takvo!

Svakodnevno komuniciram sa mladima koji su na korak od punoletstva, ili su napunili 18.-tu godinu. Ono što sam primetio jeste da većina mladih uopšte nije onakva kakvom je opisuju mediji i žuta štampa! Naravno da ima izuzetaka, ali izuzeci ne čine pravilo!

Mladi danas su više zbunjeni nego pesimisti, više su neinformisani nego očajni, a nedostatak entuzijazma se može pripisati većinom uticaju medija i poremećenom sistemu vrednosti nego nekom njihovom ličnom stavu.

 Mali eksperiment

Izveo sam mali eksperiment u kome sam mladima od 18 i 19 godina objasnio princip funkcionisanja PIO fonda, kao i koncept dugoročne privatne štednje (životno osiguranje). Bilo je prosto neverovatno sa kolikom lakoćom su prihvatili informacije, i sa kakvom zrelošću su se nosili sa tom temom. Njima je sve odmah bilo jasno! Vide svoje bake i deke, svoje roditelje, a vide i sebe za 40-45 godina kada će otići u penziju. Na koncept privatne štednje (životno osiguranje) su odreagovali sa oduševljenjem i rečima: „ovo je sjajno”, „ kako ovo nemaju svi?” i slično.

Mladi

Mladi

Mladi većinom još nemaju svoje prihode, ali bi se i roditelji začudili koliko mladih se bavi raznoraznim preduzetništvom… Trgovinom, uslugama… Na žalost većina tih poslova je u sivoj zoni, ali to nije za čuđenje kada se uzme u obzir koliko obrazovanje mladi dobiju u toku svog školovanja vezanog za preduzetništvo i razvoj sopstvenog biznisa.(Ništa)

Ako se još uzme u obzir trenutna situacija sa solventnošću i zakonskom regulativom u preduzetničkom sektoru….nije ni čudo!

Šta mladi kažu na programe dugoročne štednje?

„Meni ovo treba!”

„Kako ovo nemaju svi?”

“Kako ja da započnem ovako nešto?”

Šta mladi žele da znaju još?

„Kako ja ovo da objasnim i ostalima?”

 

Nakon što čuju za ovakve programe, mladi žele da o njima obaveste i svoje vršnjake! To je izuzetna prilika za njih da urade nešto pametno, nešto humano i da polako započnu sopstveni LEGALNI biznis!

 Mladi ŽELE da rade i zarađuju!

Mladi žele da rade!

Mladi žele da rade!

Uprkos svemu što se oko nas događa, i celokupne situacije, mladi žele da rade! Ovo je sjajna vest, pošto kod nas postoji visok stepen nezaposlenosti. Mladi ne žele da budu u toj masi sivila, nego žele da se izbore za svoje mesto pod suncem.

Treba im dati šansu i pokazati put! Ostalo će oni sami!

Maš` ručicama, maš` ručicama….sjajno! 

Danas mladi žele da počnu ODMAH! Oni nemaju niti vremena, niti strpljenja da čekaju! To ima svoje prednosti i mane, ali… Trebamo ići u korak sa vremenom i poštovati i njihove želje.

Zato treba sa njima kao u vicu gde otac uči sina plivanju tako što ga ubaci u duboku vodu i daje mu instrukcije:  „maš’ ručicama, maš’ ručicama…”. Šta će biti rezultat? Neuspeh ili USPEH! A mladi jako lako prevazilaze neuspeh!

Dajmo mladima šansu!

Dajmo šansu mladima

Dajmo šansu mladima

Mladi čekaju da im damo šansu i nestrpljivi su! Uvedimo ih u posao i ubacimo u duboku vodu! Jako brzo uče da plivaju i iznenadiće Vas koliko su zreli!