Created by potrace 1.14, written by Peter Selinger 2001-2017

Kako to privatna penzija

  • Privatna penzija . Pojam koji je do nedavno kod nas bio nepoznat. Međutim sve više ljudi se raspituje za nju. Sve više ljudi želi da je ima. Ali još više ljudi nema pravu informaciju o njoj.

    Nekada davno….

    Nekada davno, u pradavna vremena, svi su imali privatnu penziju. Odnosno nisu imali nikakvu penziju, nego je svako u starosti živeo od onoga šta je uštedeo, šta je sam stvorio ili su ga izdržavala deca. I to je privatna penzija 🙂 Međutim, tada su mladi prestali da žive sa roditeljima, preselili su se u gradove, i o starima više nije bio ko da se brine.

    “Desio” se Bizmark

    Tada je, pre 130 godina, neko (Bizmark, nemački kancelar) došao na ideju da stvori jedan državni fond solidarnosti. Plan je bio da u taj fond svi koji rade uplaćuju jedan mali deo svojih primanja, a iz tog fonda da se finansiraju stari i nemoćni. Taj novac se nazvao penzija, a ti ljudi koji su je primali penzioneri. Poznato, zar ne? Super ideja, radi 100%, svi srećni i zadovoljni… A danas niko nije zadovoljan!

    Opada broj dece

    Pa šta se desilo? Odgovor je jako jednostavan… U to vreme je odnos zaposlenih i penzionera bio 7:1, i sedmoro ljudi je izdvajalo za jednog penzionera. Još u to vreme je rečeno da će taj sistem funkcionisati sve dok odnos ne bude 4:1. Tada treba početi sa osmišljavanjem nekog drugog sistema. Donja granica za funkcionisanje je 3:1, i tada sistem propada, urušava se. Sadašnje stanje je da u Evropi ima 2:1, a u većini balkanskih zemalja je odnos 1:1. Ne treba reći da sistem nije više funkcionalan. U Srbiji je taj odnos 1:1:1, gde je onaj treći 1 nezaposlen. E, sad. Zapitaćete se zašto ništa nije poduzeto? Istina je da jeste poduzeto, i da se pre pedesetak godina krenulo sa reformom penzionog sistema u svetu. Sve do sada privatna penzija je bila nepoznanica kod nas.

    Jedan, dva stuba? Ne, tri stuba

    Osmišljen je trostubi penzioni sistem gde su primanja u trećoj životnoj dobi iz tri izvora. Taj sistem daje veću mogućnost individualnog kontrolisanja ušteđenih sredstava, odnosno u svakom trenutku znamo koliko para imamo. Taj sistem podrazumeva da:

    trostubi penzioni sistem

    trostubi penzioni sistem

    deo sredstava poslodavac uplaćuje u državni fond
    deo sredstava je zaposleni dužan da izdvoji u neku štednju

     

    treću štednju zaposleni poduzima na svoju inicijativu

     

     

    Šta ovo znači? To znači da dobijamo istu platu kao i do sada, ali da se pare ne uplaćuju sve u jedan, državni fond. Deo novca se uplaćuje i dalje u državni fond, a ostatak se uplaćuje na drugi, privatni fond, na ime zaposlenog. Iz plate koju zaposleni primi, on poduzima svoju privatnu štednju – to je privatna penzija.

    Privatna penzija. Komplikovano? Nije!

    Deluje komplikovano, ali u suštini svako dobija veću slobodu u izboru gde će štedeti, i svako treba da prati koliko ima ušteđenih sredstava.

    Ovu reformu  su izvele sve zemlje u okruženju. Sve sem nas 🙂

    I sada se postavlja pitanje da li je stvarno potrebno izmišljati toplu vodu, ili što pre početi sa reformom kako bi se buduće generacije obezbedile na vreme. Svaka izgubljena godina znači po jednu generaciju ljudi koja će imati problema kada ode u penziju.

    Dakle privatna penzija znači da mi sami kontrolišemo gde nas se akumuliraju sredstva za penziju. Jedino treba izabrati pravu za nas. A u tome nam može pomoći Vaš savetnik.