Klopka za mlade

Klopka za mladeKlopka za mlade. Na šta mladi treba da obrate pažnju kada kreću u samostalan život? Šta je ono na šta bi roditelji trebali da skrenu pažnju svojoj deci. Bez obzira da li na osnovu sopstvenog iskustva ili na osnovu tuđeg.

Naravno odmah se setimo stare izreke:

Najpametniji uče na tuđim greškama,

pametni na svojima,

a budale ni tada…

Šta reći mladima

Postoji mali problem, a to je: šta mladi žele da čuju. U stvari pitanje je šta bi mladi voleli.

Šta bi mladi više voleli? Pa ako gledamo crno – belo, ima dve opcije:

Opcija 1

  1. čim se zaposle počnu da štede, vredno rade i troše u skladu sa zaradama
  2. ukoliko jedno radno mesto ne može da upotpuni budžet, da prime i drugi posao
  3. na radnom mestu napreduju korak po korak, tako da posle nekoliko godina dobiju unapređenje
  4. kada uštede za neko renoviranje starog stana i kuće, renoviraju koliko ima novca
  5. uprvih nekoliko (10) godina nema niti mora, niti putovanja, niti kupovine novih kola….
  6. dok svi kupuju kola, nameštaj, belu tehniku, letovanja i ko zna šta na kredit, naši mladi vredno rade
  7. putuju biciklom, autobusom, peške ili starim automobilom
  8. oblače se u stvari koje nisu baš up-to-date, i nema velikih provoda
  9. ono što je najbitnije, nemaju kredita, nemaju dozvoljenog minusa, troše onoliko koliko imaju i pored toga uvek malo uštede.

Opcija 2

  1. Klopka za mladezavršivši srednju školu, počinju da koriste svoju kreditnu karticu, koju finansiraju roditelji
  2. ne zapošljavaju se, nego idu na fakultet, koji i dalje finansiraju roditelji
  3. često menjaju poslove, jer im ne odgovaraju uslovi
  4. ukoliko imaju svoje prihode, kupuju stan na kredit (na 30 godina), kola na kredit i sve na kredit
  5. koriste dozvoljeni minus kao normalan izvor prihoda, uz kreditne kartice, kredite i čekove
  6. i pored velikog zaduženja, i dalje se kupuju nove i većinom ne bitne stvari, luksuz
  7. svugde se ide kolima i ona su statusni simbol
  8. štednju nemaju, jer ne vide odakle da uštede
  9. žive, naravno na račun roditelja i kukaju kako nema posla

Koja opcija je lepša?

verujem da je pravo pitanje koja je lakša. Naročito na kratke staze. Tu je odgovor veoma jednostavan. Opcija 2 je veoma popularna i svaki dan je promovišu na televiziji, štampi, radio i….svuda 🙂

Tu se krije klopka za mlade!

Dragi mladi!

Tri minuta za dug i lakši život!

Pokazaćemo jedan primer koji će biti malo grub, ali realan, a vi razmislite koji su vaši planovi u budućnosti:

  • u toku školovanja ne učimo o novcu, tokovima novca i ulaganjima
  • novac od roditelja dobijamo bez adekvatne protiv usluge, i ne podnosimo izveštaj o trošenju istog
  • posle završene srednje škole idemo na fakultet koji u potpunosti finansiraju roditelji, za vreme studija ne radimo dodatno
  • po završetku studija se ne zapošljavamo odmah, jer čekamo posao “u struci”
  • Klopka za mladekada se zaposlimo (sa 27-30 godina), prvi put nas vodi u banku gde uzimamo kreditnu karticu, dozvoljeni minus i čekove
  • drugi put nas vodi u prodavnicu gde ostavljamo pola plate, drugu polovinu potrošimo do sredine meseca, a treću do kraja meseca (čekovi, dozvoljeni minus, krediti…)
  • nakon nekoliko godina uzimamo kola na kredit, obično na 7 godina (sa 35 godina – traje do 42 godine)
  • uzimamo kredit za stan na 30 godina (sa 35 godina – traje do 65 godina)
  • posle nekoliko godina dobijamo dete, koje posle 18 godina kreće na fakultet (imaćemo tada 50 godina života)
  • prošao nam je kredit za kola, i uzimamo nova kola opet na 7 godina (imaćemo na kraju 45 godina života)
  • renoviramo stan, pošto je već 10 godina star ili kupujemo veći i uzimamo novi, veći kredit koji ćemo otplaćivati do 65 godine
  • dete nam kreće na fakultet, koji ćemo finansirati iz kredita, jer pored svih ovih dosadašnjih kredita, ko je mogao da štedi za školovanje svog deteta. Imamo 50 godina i sledećih 5 godina treba da finansiramo školovanje, a otplaćivaćemo 10 godina, dakle do 60 godine života
  • imamo 60 godina, dvoje starih kola i stan koji bi trebalo ponovo renovirati, a dete nam je završilo fakultet i tražimo mu posao, dotle ga mi sami finansiramo
  • imamo 65 godina i odlazimo u penziju. Krediti su prošli, sve što smo godinama plaćali je najzad naše!
  • više ne plaćamo ništa, ali su nam prihodi pali na 40%
  • imamo stan od 30 godina koji smo otprilike dva puta otplatili
  • imamo dvoja kola, stara
  • ušteđevine nemamo, jer smo plaćali kredite
  • imamo jedno odraslo dete koje sada već ima svoju porodicu, unuke
  • stan u kojem smo se do sada gurali je postao prevelik i režije nas ubijaju
  • ne treba nam toliki stan, prodajemo ga i kupujemo manji
  • višak novca koristimo za trenutne potrebe, kao što su kola, lečenje, režija… ili dajemo svom detetu da “započne svopj život”
  • na neka putovanja i ne idemo, jer nemamo od čega, ili trošimo novac od prodatog stana
  • životarimo na penziji, i gledamo kako nam se novac polako troši

I nije baš nešto, zar ne? Ali to je posledica potrošačkog društva koje se promoviše, i to je klopka za mlade.

Ipak, ukoliko se osvrnemo na Opciju 1 iz ovog našeg teksta, može se i drugačije…