Državna penzija, šta da očekujemo?

Odakle se isplaćuje državna penzija?

Kako bi znali da li nam odgovara da se pouzdamo u državnu penziju, ili ne, potrebno je da znamo kako ona funkcioniše.

Kako funkcioniše državna penzija

Državna penzija funkcioniše veoma jednostavno. Ili bi barem tako trebalo biti. Sistem je izmišljen pre 130 godina, i od tada se veoma malo menjao. Tada je bio “state of the art”, odličan sistem. Osnova sistema je tzv. “međugeneracijska solidarnost”. To znači da ljudi koji su radno sposobni i zarađuju, odvajaju deo svojih primanja za one koji više nisu u stanju da se brinu o sebi. To su penzioneri.

Sistem državne penzije je odlično funkcionisao sve dotle dok je odnos radnika i penzionera bio iznad 4:1. To je značilo da 4 čoveka rade i izdvajaju za 1 penzionera. Državna penzija je obezbeđivala pristojan život u starosti.

Vremena se menjaju a državna penzija ostaje

Kako se taj odnos vremenom menjao, tako je i državna penzija gubila svoju efektivnost. Sve manje novca se ulivalo u fond, a sve više novca je trebalo da se isplate penzioneri.

Danas je taj odnos u Evropi u proseku 2:1, a kod nas je 1:1. Slobodno možemo reći i da je 1:1:1, stim da je ova poslednja jedinica pokazatelj broja nezaposlenih. Znači, svaki zaposleni izdvaja za jednog penzionera?

Nažalost, takva je situacija. A ako pogledamokoliko se izdvaja u penzioni fond (22% od bruto plate), ispada da svaki penzioner može da dobije 30% od plate zaposlenog. Zar je to dovoljno?

Državna penzija se mora isplatiti u potpunosti

Na žalost penzioni fond (PIO) je prazan, nema akumulacije. Od doprinosa zaposlenih, taj fond se napuni samo do pola, a svaki mesec se isplati čitav. Kako to?

Ostatak novca koji je potreban da se isplati državna penzija se nabavlja iz budžeta. Novac se preliva u PIO, i penzioneri se u potpunosti isplaćuju. Ne sme se izgubiti iz vida da se radi o ljudima koji su radili i uplaćivali dopreinose po 40 godina svog radnog staža. Njima sleduje penzija.

Održiv sistem?

Kao što vidimo, ovo je sistem koji je neodrživ, i koji se zasniva na sledećim uplatama ljudi koji rade. To znači da ukoliko želimo da naša državna penzija bude odgovarajuća, najmanje 4 čoveka treba da rade kada mi odemo u penziju. Biće ih toliko tada?

Kao što smo rekli, u Srbiji trenutno 1 čovek radi i plaća doprinose, 1 čovek je u penziji i prima penziju a 1 čovek je nezaposlen. Naravno ovo su samo približno tačni podaci, ali sasvim dovoljni da sagledamo situaciju. Ukoliko bi se svi ti nezaposleni sutra zaposlili, situacija bi bila kao u Evropi 2:1. Državna penzija bi se lakše isplaćivala. Bila bi potrebna manja pomoć iz budžeta. Ali ni to ne bi bilo dovoljno.

Svugde je isto

Za utehu je to da državna penzija nigde više na svetu ne funkcioniše. Većina država je prepoznala ovaj problem i sprovedena je reforma penzionog sistema. Državna penzija, kao takva, se smanjila. Umesto nje, odnosno paralelno sa njom, se pojavljuje privatna penzija.državna penzija 1

U Srbiji se aktivno radi na popularizovanju privatne penzije. Uključena je i država i mediji. Naravno, postoji više mogućnosti i zato postoje i ljudi koji su profesionalci u pronalaženju najboljih opcija za svakoga. To su savetnici.